Kada ovo bi rečeno, okupljeni brahmani povikaše: „Kakvo divna žrtva! Kakav divan način da se prinese žrtva!” Ali brahman Kūṭadanta ne reče ni reč. Na to mu drugi brahmani rekoše: „Kako možeš da ne pljeskaš rečima askete Gotame?” „Nije da ne pljeskam onome što je rekao asketa Gotama. Svakome ko ne bi pljeskao tako dobro izgovorenim rečima glava bi prsnula! Ali, gospodo, palo mi je na pamet da asketa Gotama ne kaže: ’Ovako sam čuo’ ili ’Ovako bi trebalo da bude’. Umesto toga, on kaže: ’To je bilo tada, tako je bilo tada’. I zato ovako pomislih: ’Mora da je asketa Gotama bio ili kralj Mahāviđita, onaj ko je prinosio žrtvu, ili pak njegov glavni brahmanski sveštenik, onaj koji je sve to nadgledao.’ Da li se učitelj Gotama seća da je prineo takvu žrtvu ili da ju je neko obavio za njega, a da se posle smrt, posle sloma tela, preporodio na dobrom mestu, u nebeskom svetu?” „Sećam se. brahmane. Jer sam u to vreme bio glavni brahmanski sveštenik, koji je nadgledao prinošenje žrtve.”

5. Redovan dar kao trajna porodična žrtva

„Ali učitelju Gotama, sem žrtve obavljene na tri načina i sa šesnaest pomoći, postoji li bilo kakva druga žrtva koja ima manje zahteva i poslova, a da je plodonosnija i korisnija?” „Postoji, brahmane.” „A koja je?” „Redovni darovi kao trajna porodična žrtva, dati naročito čestitim asketama; takva žrtva, brahmane, ima manje zahteva i poslova, a plodonosnija je i korisnija.”