Na to brahmanski sveštenik odgovori kralju Mahāviđiti: ’Vaše visočanstvo, kraljevstvo je prepuno lopova, krađe su na sve strane. Razbojnici haraju po selima i gradovima, postavljaju zasede na putevima. Ako vaše visočanstvo namerava da uvede nove poreze, dok njegovo kraljevstvo pljačkaju razbojnici, to bi bilo pogrešno. Umesto toga, možete pomisliti: „Iskoreniću ovu epidemiju lopova i razbojnika egzekucijama, zatvaranjem, konfiskacijom i progonom.” Ali time je neće iskoreniti. Oni koji preostanu posle sveg tog ubijanja, vratiće se da ponovo haraju kraljevstvom. Umesto toga, postoji plan kojim možete potpuno iskoreniti tu epidemiju. Onima koji obrađuju zemlju i gaje stoku, neka vaše visočanstvo obezbedi seme i krmno bilje. Onima koji trguju, neka vaše visočanstvo obezbedi pozajmice. Neka onima u državnoj upravi osigura hranu i platu. Tada ljudi, zaokupljeni svojim poslovima, neće harati kraljevstvom. Prihodi vašeg visočanstva biće veliki. Zemlja će biti mirna, bez nasilja i zločina, a srca ljudi ispunjena radošću; oni će se igrati sa svojom decom i živeti u svojim kućama potpuno mirno.’ ’Neka tako bude’, saglasi se kralj i učini kako mu je sveštenik savetovao.