„Čini se onda da među brahmanskim znalcima triju veda ne postoji niko ko je sreo Brahmu licem u lice? Takođe da ne postoji neko takav među njihovim učiteljima. A ni među učiteljima njihovih učitelja. Niti postoji među njihovim učiteljima sedam kolena unazad neko ko je sreo Brahmu licem u lice?” Takođe, Vāseṭṭha, među drevnim brahmanskim mudracima, tvorcima himni, sastavljačima himni, čije drevne himne ranije recitovane, izgovarane i sastavljane brahmani još i danas recituju i ponavljaju, ponavljajući ono što je govoreno i recitujući ono što je recitovano – a takvi su Aṭṭhaka, Vāmaka, Vāmadeva, Vessāmitta, Yamataggi, Angirasa, Bhāradvāđa, Vāseṭṭha, Kassapa i Bhagu, nema nikog ko bi rekao: ’Mi znamo , mi vidimo, gde je Brahma, kako je Brahma i odakle će doći Brahma’?” Pa ipak, brahmanski znalci triju veda ovako kažu: ’Mi podučavamo put koji vodi do susreta sa onim kojeg niti znamo, niti vidimo. To je jedini prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo Brāhme.’ Šta misliš, Vāseṭṭha? Ako je to tako, nije li onda sve to što ti brahmanski znalci triju veda govore besmislica?” „Učitelju Gotama, mislim da jeste.” „Dakle, Vāseṭṭha. kada ti brahmanski znalci triju veda podučavaju put koji vodi do susreta sa onim kojeg niti znaju, niti vide, to je bez ikakvog osnova.