Takvi askete i brahmani smatraju da ih upravo te prakse samomučenja čine istinskim asketama i brahmanima. Oblače ogrtač načinjen od grube kudelje, mrtvačkog pokrova, bačenih krpa, kore drveta, kože antilope, traka od kože antilope, ogrtač od ispletene kusa trave, od like, od lišća, od vune, životinjskog krzna ili sovinog perja. Čupaju sami sebi kosu i bradu, istrajni su u redovnom čupanju kose i brade. Neprekidno stoje, odbijajući da sednu. Čuče bez prekida, stalno su u čučećem položaju. Koriste ležaj od trnja, prave sami sebi ležaj od trnja. Prave sebi ležaj od dasaka ili leže na kamenitoj zemlji. Leže samo na jednoj strani. Prekriveni su prašinom i blatom. Žive samo na otvorenom. Spavaju gde god da rašire svoju prostirku. Jedu nečistu hranu, istrajni su u tome da žive od nečiste hrane (kravlji izmet, kravlja mokraća, pepeo i glina) Ništa ne piju, istrajni su u takvoj praksi (apānaka, verovatno neko ko, poput đaina, ne pije hladnu vodu, jer u njoj može biti živih bića). Žive praktikujući kupanje u vodi tri puta na dan, uključujući veče.

4. Beskorisnost samomučenja

„Kassapa, mogu drugi askete i brahmani praktikovati mučenje tela, ali ako nisu razvili vrlinu, nisu razvili um, nisu razvili mudrost, tada su oni daleko od toga da budu istinski askete i brahmani. Ali kada monah živi ispunjen blagošću, dobrom namerom i prijateljskom ljubavlju, ovde i sada ulazi i boravi u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen. Tek kada to postigne, monah se naziva istinskim asketom, istinskim brahmanom.