Gospodo, učitelj Gotama je stigao u Khāṇumatu i živi u Ambalaṭṭhikā parku. Svaki asketa ili brahman koji dođe u naše mesto jeste naš gost, a gosta treba da cenimo, poštujemo, hvalimo i slavimo. Gospodo, pošto je učitelj Gotama stigao u Khāṇumatu i živi u Ambalaṭṭhikā parku, on je naš gost. A gosta treba da cenimo, poštujemo, hvalimo i slavimo. Pošto je tako, ne priliči da učitelj Gotama dođe kako bi video mene. Umesto toga, priliči da ja odem i vidim učitelja Gotamu. Gospodo, ovo su pohvale koje sam čuo o učitelju Gotami. Ali pohvale o učitelju Gotami nisu samo to, njih je nebrojeno.” Kada ovo bi rečeno, oni brahmani mu odgovoriše: „Zbog načina na koji ga je brahman Kūṭadanta hvalio, kada bi učitelj Gotama živeo i stotinu kilometara daleko, vredelo bi čoveku iz dobre porodice, ispunjenom poverenjem, da ga sretne, čak i ako bi morao da puten nosi tovar na leđima.” „Onda, gospodo, hajdemo da vidimo učitelja Gotamu.”

4. Priča o prinošenju žrtve kralja Mahāviđite

Onda Soṇadaṇḍa, zajedno sa grupom brahmana, otide do Blaženog i učtivo se pozdravi sa njim, pa kada taj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane. A ostali brahmani i kućedomaćini iz Khāṇumatake se pokloniše Blaženom i sedoše sa strane; drugi se pozdraviše sa Blaženim, pa kada taj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane; treći u znak poštovanja sklopiše ruke u pravcu Blaženog i sedoše sa strane; neki u prisustvu Blaženog rekoše svoje ime i klan i sedoše sa strane; neki ćutke sedoše sa strane.