Zamisli, Vāseṭṭha, povorku slepaca, od kojih se svaki drži za onog ispred sebe: prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj na kraju ne vidi; Čini mi se, Vāseṭṭha, da su u pogledu svojih tvrdnji i brahmanski znalci triju veda isto tako jedna povorka slepaca: prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj na kraju ne vidi. Tako se njihove tvrdnje čine kao puko blebetanje, prazne reči bez smisla i značenja. Šta misliš, Vāseṭṭha, da li brahmanski znalci triju veda vide sunc ei mesec isto kao i ostali ljudi? Da li im iskazuju poštovanje sklopljenim dlanovima i slave ih na čitavom njihovom putu od izlaska do zalaska?” „Da, učitelju Gotama, oni tako čine.” „A šta misliš, Vāseṭṭha, iako ih oni vide kao i ostali ljudi i iskazuju poštovanje, mogu li brahmanski znalci triju veda s pravom da kažu: ’To je jedini prav put, direktan put, koji onoga ko ga praktikuje vodi u društvo sunca i meseca.’ „Ne, učitelju Gotama.”