„Poštovani, ja pretpostavljam postojanje nematerijalnog sopstva, sačinjenog od opažaja.” „Ali, Poṭṭhapāda, čak i da tvoje sopstvo jeste takvo, nematerijalno, sačinjeno od opažaja – i u tom slučaju bi opažaj bio jedna stvar, a sopstvo druga. Postoji, Poṭṭhapāda, još jedan način da se razume kako su opažaj i sopstvo dve različite stvari. Sve dok to nematerijalno sopstvo postoji, u toj osobi će jedni opažaji nastajati, a drugi nestajati. I na taj način treba razumeti da je opažaj jedno, a sopstvo nešto drugo.” „Poštovani, mogu li ja da znam je li opažaj sopstvo neke osobe ili su opažaj i sopstvo dve različite stvari?” „Teško je za tebe da to znaš, jer imaš drugačije gledište, uverenje, verovanje, praksu i tradiciju.” „Ako je pitanje sopstva i opažaja teško za nekoga kao što sam ja, sa drugačijim gledištem, uverenjem, verovanjem, prakso, i tradicijom, recite mi onda je li ovo tačno: ’Ovaj svet je večan. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno’.” „Ja tako nešto ne podučavam, Poṭṭhapāda.”