A brahmanski kućedomaćini iz Khāṇumate dočuše ovako: „Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, lutao je zemljom Magadha, praćen velikom grupom monaha i na kraju stigao u Khāṇumatu. Tu se smestio u obližnjem Ambalaṭṭhikā parku. Ovakav se dobar glas širi o učitelju Gotami: ’Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, plemenitih i običnih ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život. Istinska je dobrobit videti tako usavršena bića.” Onda brahmani i kućedomaćini iz Khāṇumate u grupama i družinama kretoše ka Ambalaṭṭhikā parku. U to vreme brahman Kūṭadanta se posle ručka odmarao na gornjem spratu svoje kuće. Odatle on ugleda brahmane kućedomaćine iz Khāṇumate u grupama i družinama idu ka Ambalaṭṭhikā parku. Kada ih je video, upita on svog slugu: „Dobri moj slugo, zašto su ovi brahmani i kućedomaćini iz Khāṇumate krenuli u grupama i družinama ka Ambalaṭṭhikā parku?” „Gospodaru, asketa Gotama je stigao u Khāṇumatu i smestio se u Ambalaṭṭhikā parku. A ovakav se dobar glas širi o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju…’ Svi oni idu da vide učitelja Gotamu.”