„Tako se, Vāseṭṭha, čini da u tom monahu mržnej nema, baš kao što u Brahmi mržnje nema… …da u tom monahu besa nema, baš kao što u Brahmi besa nema… …da u umu tog monaha nema nečistoća, baš kao što u umu Brahme nečistoća nema… …da taj monah vlada svojim umom, baš kao što Brahma njime ovladao. Pa ima li onda bilo kakve sličnosti, bilo kakve podudarnosti između takvog monaha i Brahme?” „Ima, učitelju Gotama.” „Tako, Vāseṭṭha, da se posle sloma tela, posle smrti monah koji vlada svojim umom preporodi u društvu Brahme koji njime takođe vlada – to zaista jeste moguće. Kad ovo bi rečeno, brahmanski učenik Vāseṭṭha ovako reče: „Zadivljujuće je to, učitelju Gotama, čudesno je to! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i Blaženi, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimamo učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka nas Blaženi prihvati kao svoje nezaređene sledbenike koji, odsad pa do kraja života, pronađoše svoje utočište!” Dugi govor o velikom podvigu

1. O prošlim životima