Ali neko drugi mu kaže: ’Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to. Ali na toj tački sopstvo ne biva potpuno poništeno. Jer postoji drugo sopstvo, koje pripada području ničega, (do kojeg se stiže) potpunim nadilaženjem područja bezgranične svesti, (kontempliranjem) ’ne postoji ništa’. Vi za njega niti znate, niti ga vidite, ali ja ga znam i vidim. Pošto to sopstvo, dobri gospodine, biva razoreno i uništeno posle sloma tela i ne postoji posle smrti, na toj tački sopstvo je potpuno poništeno.’ Na taj način neki objavljuju poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića. Ali neko drugi mu kaže: ’Dobri gospodine, to sopstvo o kojem govorite postoji. Ne poričem to. Ali na toj tački sopstvo ne biva potpuno poništeno. Jer postoji drugo sopstvo, koje pripada području ni opažanja ni neopažanja, (do kojeg se stiže) potpunim nadilaženjem područja ničega, (kontempliranjem) ’ovo je mirno, ovo je uzvišeno’. Vi za njega niti znate, niti ga vidite, ali ja ga znam i vidim. Pošto to sopstvo, dobri gospodine, biva razoreno i uništeno posle sloma tela i ne postoji posle smrti, na toj tački sopstvo je potpuno poništeno.’ Na taj način neki objavljuju poništavanje, razaranje i nestanak nekog postojećeg bića. Monasi, askete i brahmani koji zastupaju gledište o poništavanju, na osnovu ovih sedam načina tvrde da posle smrti svako biće čeka poništavanje, razaranje i nestanak. Koji god askete i brahmani kažu da posle smrti svako biće čeka poništavanje, razaranje i nestanak, svako od njih to čini na osnovu ovih sedam uporišta ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog. Tako, monasi, razume Tathāgata… Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima. 3.2.5. Učenja o nibbāni ovde i sada