„Šta misliš, Ambaṭṭha? Zamisli da plemići zbog nekog prekršaja obriju glavu nekom plemiću, pospu ga vrećom pepela i proteraju ga iz sela ili grada. Da li bi takav brahman dobio svoje mesto za sedenje i vodu od brahmana?” „Dobio bi, učitelju Gotama.” „Da li bi mu brahmani dopustili da učestvuje u ritualima za pretke, prinošenju žrtve paljenice, posvećenju i gozbi za goste?” „Dopustili bi mu, učitelju Gotama.” „Da li bi ga brahmani poučili svetim himnama ili ne?” „Poučili bi ga, učitelju Gotama.” „Da li bi pred njim držali svoje žene pod velom ili ne bi?” „Ne bi, učitelju Gotama.” „U takvoj situaciji, Ambaṭṭha, taj plemić je na samom dnu, obrijane glave, po njemu posut pepeo i proteran iz sela ili grada. Pa ipak, iako je doživeo najveće poniženje, taj plemić je nadmoćniji i brahmani inferiorniji. Brahmā Sanaṅkumāra je jednom izrekao ove stihove: ’Plemić je najbolji među onima koji klan uzimaju kao svoje merilo. Ali onaj usavršen u znanju i ponašanju najbolji je među bogovima i ljudima.’ Te stihove je dobro ispevao Brahmā Sanaṅkumāra, ne loše; dobro ih izgovorio, ne loše, korisni su, ne povređuju i ja ih odobravam. Jer i ja isto tako kažem: ’Plemić je najbolji među onima koji klan uzimaju kao svoje merilo. Ali onaj usavršen u znanju i ponašanju najbolji je među bogovima i ljudima.’

4. Znanje i ponašanje