Zaista, veliki kralju, zlo učini. Bio si tako nepromišljen, tako zaslepljen, tako neuk da si trona radi oduzeo život sopstvenom ocu, pravednom čoveku, pravednom vladaru. Ali pošto si svoju grešku prepoznao kao grešku i priznao je u skladu sa Dhammom, prihvatam tvoju ispovest. Jer to je, veliki kralju, rast u praksi plemenitih: prepoznati grešku kao grešku, priznati je u skladu sa Dhammom, te ostati obuzdan ubuduće.” Kada ovo bi izgovoreno, kralj Ađātasattu reče Blaženome: „A sada je, poštovani gospodine, vreme da krenem. Vrlo sam zauzet i mnogo još toga treba uraditi.” „Vreme je, veliki kralju, da uradiš kako misliš da treba.” Kralj Ađātasattu se obradova rečima Blaženog i zahvali se na njima. Ustade sa svog mesta, oda počast Blaženom, te pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, ode. Nedugo pošto je kralj Ađātasattu otišao, Blaženi se obrati monasima: „Ovaj kralj je, monasi, sam sebe upropastio, sam je sebe uništio. Monasi, da ovaj kralj nije ubio svog oca, pravednog čoveka i pravednog vladara, u njemu bi se upravo na ovom mestu javilo jasno potpuno čisto oko Dhamme.” Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga. Razgovor sa Ambaṭṭhom