Kada je ovo bilo izgovoreno, goli asketa Kassapa reče Blaženom: „Prijatelju Gotama, ima praksi mučenja tela za koje ti askete i brahmani smatraju da ih upravo one čine istinskim asketama i brahmanima. Tako oni idu nagi, odbacujući pravila. Ližu dlanove, ne dolaze kad ih pozovu, ne zaustave se kad ih neko zamoli. Ne prihvataju hranu koju im donesu, posebno pripreme ili ih pozovu na ručak. Ne primaju ništa iz lonca, iz zdele, iz kuće, iz avana, od dvoje koji jedu zajedno, od trudnice, od žene koja doji, od žene koja leže kraj muškarca, s mesta gde se hrana javno deli, sa mesta gde je bilo pasa ili muva. Ne uzimaju ni ribu ni meso, ne piju rakiju, vino, niti drugi alkohol. Drže se pravila da u jednoj kući uzmu jedan zalogaj; da u dve kuće uzmu dva zalogaja… da u sedam kuća uzmu sedam zalogaja. Žive na jednom tanjiru hrane dnevno, na dva tanjira hrane dnevno… na sedam tanjira hrane dnevno. Uzimaju hranu samo jednom dnevno, jednom u dva dana… jednom u sedam dana i tako dalje, sve do jednom u dve nedelje. Istrajavaju u praksi uzimanja hrane u određenim intervalima. Takvi askete i brahmani smatraju da ih upravo te prakse samomučenja čine istinskim asketama i brahmanima. Jedu zeleniš ili proso ili pirinač ili koru ili mahovinu ili pirinčanu plevu ili pirinčane mekinje ili brašno od susama ili travu ili kravlji izmet. Žive od šumskog korenja ili voća, hrane se otpalim plodovima.