„A da li je onda ovo tačno: ’Ovaj svet nije večan. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno’.” „Ja ni tako nešto ne podučavam, Poṭṭhapāda.” „A da li je onda ovo tačno: ’Ovaj svet nije beskrajan…’ ’Ovaj svet je beskrajan…’ ’Duša i telo su jedna ista stvar…’ ’Duša i telo su dve različite stvari…’ ’Tathāgata postoji posle smrti…’ ’Tathāgata ne postoji posle smrti…’ ’Tathāgata i postoji i ne postoji posle smrti.’ ’Tathāgata niti postoji, niti ne postoji posle smrti. To je jedina istina i sve drugo je pogrešno’.” „Ja ni tako nešto ne podučavam, Poṭṭhapāda.” „A zašto Blaženi ne podučava takve stvari?” Zato što, Poṭṭhapāda, te stvari nisu korisne, niti važne za utemeljenje svetačkog života, ne vode do otrežnjenja, hlađenja strasti, prestanka, smirenja, neposrednog znanja, probuđenja, nibbāne. Zato ja ne podučavam takve stvari.” „A šta to Blaženi podučava?” „Poṭṭhapāda, ja podučavam: ’Ovo je patnja’. Ja podučavam: ’Ovo je nastanak patnje’. Ja podučavam: ’Ovo je prestanak patnje’. Ja podučavam: ’Ovo je put koji vodi do prestanka patnje’.”