Onda sam ih dalje pitao: ’A da li vi, prijatelji, možda znate: „Ovo je put, ovo je praksa kojom bi se moglo stići u jedan potpuno srećan svet”?’ A oni mi odgovoriše: ’Ne znamo’. Onda sam ih dalje pitao: ’Jeste li čuli glasove božanstava koja su se preporodila u jednom potpuno srećnom svetu, kako kažu: ’Vežbajte dobro, časna gospodo, vežbajte ispravno, tako da stignete do jednog potpuno srećnog sveta. Jer tako smo mi vežbali, pa smo se preporodili u jednom potpuno srećnom svetu’? A oni mi odgovoriše: ’Nismo’. „Šta misliš, Poṭṭhapāda? Ako je to tako, nije li onda sve to što ti askete i brahmani govore besmislica?” „Mislim da jeste, poštovani gospodine.” „Zamisli, Poṭṭhapāda, da neki čovek kaže: ’Koja god da je najlepša devojka u ovoj zemlji, upravo nju želim, upravo za njom čeznem!’ Onda ga drugi ljudi pitaju: ’Gospodine, ta najlepša devojka za kojom čeznete – znate li je li ona iz plemićke, brahmanske, ratarske ili najamničke kaste?’ Kad ga tako upitaju, on kaže: ’Ne znam’. Onda ga dalje pitaju: ’Gospodine, ta najlepša devojka za kojom čeznete – znate li je li njeno ime ili ime klana kojem pripada? Je li visoka, niska ili srednje visine?’ Jel i joj put tamna, smeđa i svetla? Iz kojeg sela, varoši ili grada dolazi?’ Kad ga tako upitaju, on kaže: ’Ne znam’. Onda ga drugi ljudi pitaju: ’Gospodine, da li vi to čeznete za nekim koga niti znate, niti ste ga ikada videli?’ Kad ga tako upitaju, on kaže: ’Tako je’.