Učeniče, zamisli da muškarac ili žena – mladi, zdravi, skloni ukrašavanju – vide odraz svoga lica u čistom ogledalu ili u posudi punoj vode, pa znaju ako na licu imaju mrlju ovako: ’Imam mrlju’ ili ako nemaju na licu mrlju, znaju ovako: ’Neman mrlju’. Na isti način, kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka razumevanju umova drugih bića. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, monah ga okreće i usmerava ka sećanju na prošle živote. Seća se mnoštva svojih prošlih života, jednog rođenja, dva, tri, četiri, pet, deset rođenja, dvadeset, trideset, četrdeset, pedeset, stotinu rođenja, hiljadu i stotinu hiljada rođenja, mnoštva skupljanja, mnoštva širenja, mnoštva skupljanja i širenja ovoga sveta. Seća se: ’Tu sam živeo i tako sam se zvao, pripadao sam toj porodici, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj mog života. Nestavši tu, ponovo sam se pojavio onde. I tamo sam se ovako zvao, pripadao sam toj familiji, tako sam izgledao. Time sam se hranio i doživljavao takva zadovoljstva i bol, takav je bio kraj moga života. Nestavši iz tog stanja onde, ponovo sam se pojavio ovde.’ Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.