U trećem slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju? Tako, monasi, neki asketa ili brahman, ne razume u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno. On ovako razmišlja: ’Ja ne razumem u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno. I pretpostavimo da, bez takvog razumevanja, objavim da je nešto korisno ili štetno. A ima asketa i brahmana koji su mudri, vešti u raspravljanju, idu unaokolo i svojom oštroumnošću pobijaju gledišta drugih. Oni bi mogli početi da me ispituju o mojim gledištima, tražiti argumente i pobijati moje tvrdnje. Ako bi tako činili, ne bih bio u stanju da im odgovorim. Ako im ne bih odgovorio, to bi bilo mučno za mene i ta muka bi bila prepreka.’ I tako, iz straha i gnušanja prema ispitivanju, on ne objavljuje za bilo šta da je korisno ili štetno. A kada ga pitaju o ovoj ili onoj stvari, pribegava beskrajnom izvrdavanju i okolišenju: ’Ja ne mislim tako, ne uzimam stvari na taj način, niti na drugi način. Ne kažem da to nije tako, ali ne kažem ni da je to ovako ili drugačije.’ To je, monasi, treći način.