Baš kao što vešt ribar ili ribarev pomoćnik, pošto je raširio fino pletenu mrežu preko omanjeg jezera, može pomisliti: ’Koje god da su veličine stvorenja u ovom jezercetu, sva su uhvaćena, sva su zarobljena ovom mrežom. Ako izrone, izranjaju tu (unutar mreže); zarobljena su tu, uhvaćena u mrežu, kada izranjaju, izranjaju (unutar nje)’. Na isti način, svi oni askete i brahmani koji teoretišu o prošlosti i budućnosti zarobljeni su u tu mrežu sa šezdeset dva odeljka. Gde god da se pojave, pojavljuju se uhvaćeni u tu mrežu, zarobljeni njome. Monasi, telo Tathāgate postoji, ali je njegova vezanost za preporađanje presečena. Sve dok ovo telo postoji, njega će moći da vide božanska i ljudska bića. Ali posle sloma tela, posle smrti, božanska i ljudska bića ga više neće videti. Baš kao što kada grana na kojoj je pregršta mangoa biva presečena, svi plodovi koji vise na njoj će pasti zajedno sa njom. Na isti način, telo Tathāgate postoji, ali je njegova vezanost za preporađanje presečena. Sve dok ovo telo postoji, njega će moći da vide božanska i ljudska bića. Ali posle sloma tela, posle smrti, božanska i ljudska bića ga više neće videti.”