Vozio se u kočijama dokle je bilo moguće, pa onda sa njih siđe i peške stiže do Blaženog. Kada je stigao, pozdravi se sa Blaženim, a kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i reče: „Učitelju Gotama, je li moj učenik, mladi brahman Ambaṭṭha bio ovde?” „Da, brahmane. tvoj učenik, mladi brahman Ambaṭṭha bio je ovde.” „Jeste li učitelj Gotama razgovarao sa mladim brahmanom Ambaṭṭhom?” „Jesam, razgovarao sam sa njim.” „A o čemu je učitelju Gotama razgovarao sa mladim brahmanom Ambaṭṭhom?” Na to Blaženi ispriča čitav razgovor sa Ambaṭṭhom, a brahman Pokkharasāti mu reče: „Učitelju Gotama, Ambaṭṭha je budala! Neka učitelj Gotama oprosti mladom brahmanu Ambaṭṭhi.” „Neka mladi brahman Ambaṭṭha bude spokojan.” Onda brahman Pokkharasāti poče pogledom da na telu Blaženog traži trideset dva obeležja velikog čoveka. Video je skoro sva obeležja velikog čoveka na telu Blaženoga, osim dva. Bio je sumnjičav, nesiguran u pogledu dva obeležja, te nije mogao da se odluči i bude uveren u njih: u vezi s polnim organom obavijenim naborima kože i sa dužinom jezika. Na to Blaženi pomisli: „Brahman Pokkharasāti je video skoro sva obeležja velikog čoveka na mom telu, osim dva. Sumnjičav je, nesiguran u pogledu dva obeležja, neodlučan i bez poverenja u njih: u vezi s polnim organom obavijenim naborima kože i sa dužinom jezika.” Na to Blaženi svojom natprirodnom moći učini da brahman Pokkharasāti vidi da je organ Blaženog obavijen naborima kože. Potom Blaženi izbaci jezik i više puta njime dodirnu oba uveta i obe nozdrve, te potom čitavo čelo prekri svojim jezikom.