On ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja. Prijatelji, za onog monaha koji ovako zna, ovako vidi, je li prikladno da kaže : ’Ono što je duša, to je i telo’ ili ’Jedno je duša, a drugo je telo’?” „Jeste, prijatelju.” „Ali, prijatelji, ja isto znam tako, vidim tako, pa opet ne kažem: ’Ono što je duša, to je i telo’ ili ’Jedno je duša, a drugo je telo’? … drugo zadubljenje… treće zadubljenje… On ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja. Prijatelji, za onog monaha koji ovako zna, ovako vidi, je li prikladno da kaže: „Ono što je duša, to je i telo” ili „Jedno je duša, a drugo je telo”?’ ’Jeste, prijatelju.’ „Ali, prijatelji, ja isto znam tako, vidim tako, pa opet ne kažem: „Ono što je duša, to je i telo” ili „Jedno je duša, a drugo je telo”? … Svoj um okreće i usmerava ka znanju i viđenju… Prijatelju, za onog monaha koji ovako zna, ovako vidi, je li prikladno da kaže : „Ono što je duša, to je i telo” ili „Jedno je duša, a drugo je telo”?’ ’Jeste, prijatelju.’ ’Ali, prijatelji, ja isto znam tako, vidim tako, pa opet ne kažem: „Ono što je duša, to je i telo” ili „Jedno je duša, a drugo je telo”? … On razume: ’…Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja’. Prijatelju, za onog monaha koji ovako zna, ovako vidi, je li prikladno da kaže : „Ono što je duša, to je i telo” ili „Jedno je duša, a drugo je telo”?’ ’Jeste, prijatelju.’ ’Ali, prijatelji, ja isto znam tako, vidim tako, pa opet ne kažem: ’Ono što je duša, to je i telo’ ili ’Jedno je duša, a drugo je telo’?” Tako reče Blaženi. Zadovoljni, ova dva otšelnika se obradovaše rečima Blaženoga. Dugi govor o lavljem riku