U drugom slučaju, na osnovu čega, u vezi sa čime neki poštovani askete i brahmani pribegavaju beskrajnom izvrdavanju i okolišenju? Tako, monasi, neki asketa ili brahman, ne razume u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno. On ovako razmišlja: ’Ja ne razumem u skladu sa stvarnošću šta je korisno i šta je štetno. Ako bih, bez takvog razumevanja, objavio da je nešto korisno ili štetno, žudnja i požuda ili mržnja i odbojnost bi se mogle u meni javiti. Ako bi se u meni javile žudnja i požuda ili mržnja i odbojnost, to bi za mene značilo vezivanje. Takvo vezivanje bilo bi mučno za mene i ta muka bi bila prepreka.’ I tako, iz straha i gnušanja prema vezivanju, on ne objavljuje za bilo šta da je korisno ili štetno. A kada ga pitaju o ovoj ili onoj stvari, pribegava beskrajnom izvrdavanju i okolišenju: ’Ja ne mislim tako, ne uzimam stvari na taj način, niti na drugi način. Ne kažem da to nije tako, ali ne kažem ni da je to ovako ili drugačije.’ To je, monasi, drugi način.