Ima, monasi, asketa i brahmana koji zastupaju gledište da postoji život posle smrti i na osnovu šesnaest uporišta tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti i opaža. A na osnovu čega, u vezi sa čime ti poštovani askete i brahmani objavljuju svoja gledišta? Oni objavljuju: ’Sopstvo je materijalno, nepromenljivo posle smrti i opaža… Sopstvo je nematerijalno… Sopstvo je i materijalno i nematerijalno… Sopstvo nije ni materijalno, ni nematerijalno… Sopstvo je konačno… Sopstvo je beskonačno… Sopstvo je i konačno i beskonačno… Sopstvo nije ni konačno, ni beskonačno… Sopstvo je uniformnog opažaja… Sopstvo je raznolikog opažaja… Sopstvo je omeđenog opažaja… Sopstvo je neomeđenog opažaja… Sopstvo ne doživljava bilo šta drugo sem sreće… Sopstvo ne doživljava bilo šta drugo sem patnje… Sopstvo doživljava i sreću i patnju… Oni objavljuju: ’Sopstvo ne doživljava ni sreću, ni patnju posle smrti i moguće ga je videti’. Monasi, askete i brahmani koji kažu da postoji život posle smrti, na osnovu ovih šesnaest načina tvrde da sopstvo nastavlja da živi posle smrti posedujući opažanje. Koji god askete i brahmani kažu da postoji život posle smrti i da ima opažaje, svako od njih to čini na osnovu ovih šesnaest uporišta ili na osnovu jednog od njih. Izvan toga nema nijednog. Tako, monasi, razume Tathāgata… Oni koji istinski hvale Tathāgatu će s pravom govoriti o tim stvarima. Učenja o nepostojanju opažaja posle smrti