Ānanda, nema ničeg neobičnog u tome da ljudsko biće umre. Ako bi svaki put kad neko umre ti došao do Tathāgate i pitao ga isto ovo što sada pitaš, to bi bilo mučno za Tathāgatu. Zato ću te poučiti metodu nazvanom ogledalo Dhamma, pomoću kojeg plemeniti učenik, ukoliko želi, može objasniti sam za sebe: „Siguran sam da se neću preporoditi u paklu, u životinjskoj materici, u svetu duhova, u svetu lišavanja, na mestu patnje. Ušao sam u tok i više se ne mogu preporađati u nižim svetovima; siguran da ću se osloboditi, idem pravo ka potpunom probuđenju.” A kakav je to metod nazvan ’ogledalo Dhamme’? Tako, Ānanda, plemeniti učenik poseduje potpuno poverenje u Budu: ’Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen’. On poseduje potpuno poverenje u Dhammu: ’Blaženi je dobro izložio Dhammu, ona je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražimo, praktikujemo i postanemo mudri razumevši je svako sam za sebe.’ On poseduje potpuno poverenje u monašku zajednicu: ’Zajednica učenika Blaženog postupa na ispravan način, postupa na direktan način, postupa na mudar način, postupa na valjan način. Četiri para osoba, osam vrsta ljudi, ta zajednica učenika Blaženog vredna je darova, vredna gostoprimstva, vredna pohvala i vredna poštovanja, ona je nenadmašno polje sticanja zasluga u ovome svetu.’ On takođe poseduje vrlinu kakva priliči plemenitima, nenarušenu, neuprljanu, čistu, neukaljanu, oslobađajuću, vrlinu kakvu mudri hvale, a potpomaže koncentraciju. To je, Ānanda, metod nazvan ogledalo Dhamme, uz pomoć kojeg plemeniti učenik, ukoliko želi, može objasniti sam za sebe: „Siguran sam da se neću preporoditi u paklu, u životinjskoj materici, u svetu duhova, u svetu lišavanja, na mestu patnje. Ušao sam u tok i više se ne mogu preporađati u nižim svetovima; siguran da ću se osloboditi, idem pravo ka potpunom probuđenju.”