„U tom slučaju, prinče, daću ti jedno poređenje. Jer neki razumni ljudi uz pomoć poređenja shvate smisao onoga što je rečeno. Jednom davno dva kockara su bacala kocku. Jedan kockar bi svaki put stavio kocku u usta kada bi izgubio. Kada drugi kockar to vide, reče mu: ’Prijatelju, znam kako ćeš sigurno dobiti! Daj mi kocku i ponudiću je kao dar bogovima.’ ’U redu, prijatelju,’ odgovori drugi kockar i dade mu kocku. Pošto je kocku namočio u otrov, kockar reče kolegi: ’Prijatelju, hajde da se kockamo.’ ’Hajde,’ odgovori drugi kockar. Po drugi put počeše oni da bacaju kocku. I po drugi put poče onaj kockar da kocku stavlja u usta kad god bi izgubio. Kada drugi kockar to vide, reče mu: ’Čovek u usta stavlja kocu ne shvatajući da je ona natopljena otrovom. Gutaj je, gutaj je, ti loši kockaru, i uskoro ćeš upoznati njen loš plod.’ „Isto tako, prinče, ti ličiš na kockara iz ovog poređenja. Napusti, prinče, to rđavo, pogrešno gledište! Učini to! Ne treba sebi da stvaraš trajnu štetu i patnju!” „Iako poštovani Kassapa tako kaže, ja ne mogu da dapustim to rđavo, pogrešno gledište: Jer za mene kralj Pasenaadi zna, kao što znaju i drugi kraljevi: ’Princ Pāyāsi zastupa ovakvo učenje, ovakvo gledište: ’Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela’.” Poštovani Kassapa, ako bih napustio to rđavo, pogrešno gledište, drugi ljudi će reći: ’Kako je budalast princ Pāyāsi, kako je neuk, da se ne drži svoga gledišta.’ I pored svega, ja ću ga se i dalje držati.” 2.14. Poređenje sa tovarom kudelje