A kada je telo Blaženog sagorelo, od njega nije ostao bilo kakav pepeo ili gar od kože, mišića, tetiva ili zglobne tečnosti; samo grumenje nalik biserima ostade. Kao kad bi goreo ghi ili ulje, pa od njih ne ostane bilo kakav pepeo ili gar. Isto tako, kada je telo Blaženog sagorelo, od njega nije ostao bilo kakav pepeo ili gar od kože, mišića, tetiva ili zglobne tečnosti; samo grumenje nalik biserima ostade. A od onih pet stotina pari odeće kojima je telo Blaženog bilo obmotano, samo dva nisu izgorela, prvi i poslednji. Kada je telo Blaženog sasvim izgorelo, iz neba se spusti obilna kiša i ugasi pogrebnu lomaču. Isto tako voda pokulja iz izvora i ugasi pogrebnu lomaču. Isto tako Malle iz Kusināre je ugasiše različitom mirisnom vodom kojom su je polivale. Potom Malle oko paviljona u kojem su bili ostaci Blaženog napraviše ogradu od kopalja i lukova, te plesom, pesmom, vencima i mirisima odaše počast telu Blaženog, slaviše ga i pokloniše mu se, ukazaše mu čast.

39. Deljenje posmrtnih ostataka

I doču Ađātasattu, kralj Māgadhe: „Priča se da je Blaženi preminuo u Kusināri.” Onda kralj posla glasnika Mallāma iz Kusināre: „Blaženi je plemić i ja sam plemić. Ja polažem pravo na posmrtne ostatke plemenitog Blaženog. Sagradiću veliku stupu da ih pohranim.” I dočuše Liććhavī iz Vesālija: „Priča se da je Blaženi preminuo u Kusināri.” Onda oni poslaše glasnika Mallāma iz Kusināre: „Blaženi je plemić i mi smo plemići. Polažemo pravo na posmrtne ostatke plemenitog Blaženog. Sagradićemo veliku stupu da ih pohranimo.” I dočuše Sakye iz Kapilavatthua: „Priča se da je Blaženi preminuo u Kusināri.” Onda oni poslaše glasnika Mallāma iz Kusināre: „Blaženi je naš najistaknutiji srodnik. Polažemo pravo na posmrtne ostatke plemenitog Blaženog. Sagradićemo veliku stupu da ih pohranimo.”