kraj Sattamba svetilišta… svetilišta za nerotkinje… kraj Sārandade svetilišta… i sada kraj Ćāpāla svetilišta. I tu sam ti rekao: „Ānanda, divan je Vesāli, divno je svetilište kralja Udene, divno je Gotamaka svetilište, divno je Sattamba svetilište, divno je Bahuputta svetilište, divno je Sārandada svetilište, divno je Ćāpāla svetilište. I ko god je razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri puta ka duhovnim moćima, ukoliko poželi, može da živi pun životni vek ili još i malo duže. Ānanda, Tathāgata je zaista razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri puta ka duhovnim moćima. Ukoliko poželi, on može da živi pun životni vek ili još i malo duže.” Ali uprkos tome što je Blaženi načinio tako vidljiv znak, tako vidljivu sugestiju, nisi bio u stanju da to razumeš. Tako nisi zamolio Tathāgatu: Tako nisi zamolio Tathāgatu da poživi čitav eon. Da si to učinio, ja bih odbio. A onda bih na treći zahtev prihvatio. Upravo u tome je tvoja greška, tvoj propust, Ānanda. No, nisam li ja to već ranije govorio: ’U svemu što je drago i blisko postoji razdvajanje, razilaženje, napuštanje. Gde je to moguće naći da nešto što je rođeno, nastalo, uslovljeno, po svojoj prirodi nestabilno, da tako nešto ne propadne? To ne postoji.’ Blaženi je odustao, odrekao se, odvratio, okrenuo od i napustio životni tok. Zaista je on rekao: ’Nema još mnogo do Tathāgatinog konačno oslobođenja. Za tri meseca, računajući od sada, Tathāgata će ući u parinibbānu.’ Da mu se on života radi ponovo vrati, to nije moguće. A sada, Ānanda, hajdemo do Velikog gaja, do paviljona sa šiljastim krovom.” „Da, poštovani gospodine,” odgovori Ānanda.