„U tom slučaju, prinče, daću ti jedno poređenje. Jer neki razumni ljudi uz pomoć poređenja shvate smisao onoga što je rečeno. Zamisli, prinče, da neko izmeri gvozdenu kuglu koja je bila zagrevana ceo dan, tako da je postala usijana, užarena. A onda, posle nekog vremena, kada s eona ohladi, ponovo je izmeri. Kada će ta kugla biti lakša, mekša, pogodnija za obradu? Kada je usijana i užarena ili kada se ohladi?” „Poštovani Kassapa, onda kada je ta kugla usijana, užatena, tada je ona lakša, meška, pogodnija za obradu. Ali kada je ta gvozdena kugla ohlađena, lišena elementa vatre i elementra vazduha, tada je ona teža, tvrđa i manje pogodna za obradu.” „Na isti način, prinče, kada su u telu život, telesna toplota i svest, ono je lakše, mekše, savitljivije. A kada u telu nema života, toplote, niti svesti, ono je teže, tvrđe i kruće. Na osnovu toga se, prinče, može zaključiti: ’Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela’.”