Monasi, priroda stvari jeste i da, kada bodhisatta izađe iz majčine materice, on je neuprljan, neumazan vodom, sluzi ili krvlju, niti bilo kakvom drugom nečistoćom. Čist je i blistav. Kao kad bi dragulj bio stavljen na svilu iz Kāsija, on ne bi uprljao tu svilu, niti svila dragulj. A zašto? Zato što su oboje čisti. Zato, kada bodhisatta izađe… čist je i blistav. Takva je priroda stvari. Monasi, priroda stvari jeste i da, kada bodhisatta izađe iz majčine materice, dva mlaza vode odjednom poteknu s neba, jedan hladan, a drugi topao, kako si se bodhisatta i njegova majka okupali. Takva je priroda stvari. Monasi, priroda stvari jeste i da, čim se bodhisatta rodi, čvrsto se osloni na sopstvene noge. Potom načini sedam koraka ka severu i dok beli suncobran lebdi nad njim, pogleda na sve četiri strane sveta i onda izrekao reči Predvodnika stada: ’Ja sam najviši na svetu, najbolji na svetu, prvi na svetu. Ovo je moje poslednje rođenje. Za mene nema novog bivanja’. Takva je priroda stvari.