I ode Mahāgovinda do kralja Reṇua, pa mu reče: „Vaše visočanstvo, pronađite novog savetnika, nekoga ko će vas savetovati u upravljanju kraljevstvom. Ja, poštovani, želim da napustim domaćinski život i odem u beskućnike. Kako sam čuo šta Brahma govori o truljenju, nije ga moguće ukloniti u onome ko u domu živi. Zato ću napustiti domaćinski život i otići u beskućnike.” „Objavljujem kralju Reṇuu, gospodaru zemlje: moraš naučiti kako da vladaš, jer se ja više savetništvu ne radujem.” „Ako ti zadovoljstava manjka, ja ću te njima obasuti; od svake povrede ću te zaštititi, jer ja sam zapovednik vojske. Ti si otac i ja sam sin, o Govinda, molim te ne odlazi!” „Meni zadovoljstava ne manjka, nikoga nema ko bi me povredio; začuh glas koji nije ljudski, i zato me dom više ne raduje.” „Čiji je taj glas koji nije ljudski, šta ti on reče; kad si, čuvši ga, rešio da napustiš dom i sve drugo.” „Pre nego što se reših na ovo povlačenje, želeo sam da žrtve prinosim, da upalim sveti plamen, od kusa trave prostrte unaokolo. Ali kada se Brahma pojavio preda mnom i brahma sveta, na moje pitanje je odgovorio i za mene laičkog života više nije bilo.” „O Govinda, poverenja imam u ono što ti si rekao; čuo si glas koji nije ljudski, kako bi grugačije učiniti mogao?