Jednoga jutra Blaženi se obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Vesālija da prosi hranu. Kad je prošao Vesāli i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, reče on poštovanom Ānandi: „Ānanda, uzmi prostirke za sedenje, pa hajdemo do Ćāpāla svetilišta, da tamo provedemo ostatak dana.” „Da, poštovani gospodine,” odgovori Ānanda, uze prostirke, pa krenu za Blaženim, prateći ga u stopu. Kad je Blaženi stigao do svetilišta, sede on tamo na unapred pripremljeno mesto. A poštovani Ānanda se pokloni Blaženom, pa sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu reče: „Ānanda, divan je Vesāli, divno je svetilište kralja Udene, divno je Gotamaka svetilište, divno je Sattamba svetilište, divno je Bahuputta svetilište, divno je Sārandada svetilište, divno je Ćāpāla svetilište. I ko god je razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri puta ka duhovnim moćima, ukoliko poželi, može da živi pun životni vek ili još i malo duže. Ānanda, Tathāgata je zaista razvijao, često vežbao, ovladao, temeljno praktikovao, održavao, uvećavao i na pravi način koristio četiri puta ka duhovnim moćima. Ukoliko poželi, on može da živi pun životni vek ili još i malo duže.” Ali poštovani Ānanda, uprkos tome što je Blaženi načinio tako vidljiv znak, tako vidljivu sugestiju, to nije bio u stanju da razume. Tako nije zamolio Blaženog: „Poštovani gospodine, neka Blaženi živi pun životni vek, neka Srećni živi pun životni vek, na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanstvima i ljudima”, slično nekome kome je Māra zaposeo um.