Onda Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Može se dogoditi da kovač Ćunda bude potišten, ako ga neko kritikuje: ’Prijatelju, Ćunda, gubitak je za tebe, veliki gubitak, da je Tathāgata umro pošto je pojeo hranu od tebe isprošenu.’ Ćundinu potištenost treba odagnati ovako: ’Prijatelju Ćunda, dobitak je za tebe, veliki dobitak, da je Tathāgata umro pošto je pojeo hranu od tebe isprošenu. Prijatelju Ćunda, čuo sam iz usta Blaženog: ’Dve vrste isprošene hrane imaju isti dobar rezultat, donose isti dobar plod. One imaju mnogo veći rezultat, mnogo veći plod od bilo koje druge isprošene hrane. A koje dve? Ona posle koje je, pošto ju je pojeo, Blaženi dostigao potpuno probuđenje. I ona posle koje je, pošto ju je pojeo, Blaženi dostigao potpuno oslobođenje, bez ostatka. Te dve vrste isprošene hrane imaju isti dobar rezultat, donose isti dobar plod, veći od bilo koje druge isprošene hrane. Prijatelju Ćunda, ti si već stekao kammu koja vodi dugom životu, sreći, dobrom glasu, preporađanju u nebeskom svetu, kammu koja vodi ka dugom životu.’ Ānanda, na taj način bi trebalo odagnati potištenost kovača Ćunde.” Onda Blaženi, razumevši značenje svega toga, izgovori ove nadahnute stihove: U onoga ko daje, zasluge rastu, u obuzdanome mržnja se ne gomila. Čestiti čovek napušta zlodelo svako; bez pohlepe, mržnje i obmane, do kraja oslobođen postaje.

26. Dva sālova drveta