„U tom slučaju, prinče, daću ti jedno poređenje. Jer neki razumni ljudi uz pomoć poređenja shvate smisao onoga što je rečeno. Jednom davno karavan od hiljadu kola se iz istočnih krajeva zaputio u one zapadne. I gde god bi se obreo, brzo bi potrošio su travu, drvo, vodu i zeleno lišće. A na čelu tog karavana su bila dvojica vođa, svaki zadužen za po petsto kola. Onda oni pomisliše: ’Ovo je veliki karavan, od hiljadu kola. I gde god se nađe, brzo potroši svu travu, drvo, vodu i zeleno lišće. Kako bi bilo ako bismo se podelili na dva karavana po petsto kola. Tako i učiniše. Jedan vođa karavana pripremi mnogo trave, drva i vode, pa krenu. Posle dva ili tri dana putovanja, ugleda on tamnoputog čoveka crvenih očiju, kako im ide u susret na kolima koje je vukao magarac i sa blatnjavim točkovima. Nosio je luk i strele, oko vrata venac žutih lotosa, a odeća i kosa su mu bili mokri. Kada ga je video, ovako reče: ’Odakle dolazite, gospodine?’ ’Iz te i te zemlje.’ ’A kuda idete?’ ’Idem tamo i tamo.’ ’Je li to bio neki jak pljusak u kraju iz kojeg dolazite?’ ’Jeste, gospodine, bio je jak pljusak, Mnogo je bara na putu, a još više trave, drva i sveže vode. Baci tu travu, drva i vodu koju nosite,. kola će se kretati mnogo brže bez tog tovara, a tegleća marva se neće iscrpljivati.’