„Vladaru bogova, postoje okovi zavisti i sebičnosti za bogove, ljude, titane, zmajeve, nebesnike i druge, koji svi žele ovako: ’Neka živimo bez mržnje, bez nasilja, bez povređivanja, bez zlovolje i besa’, a ipak u njihovom životu ima i mržnje i nasilja i povređivanja i zlovolje i besa?” To beše odgovor Blaženog na pitanje Sakke, vladara bogova. Zadovoljan odgovorom Blaženog, Saka se obradova i ushiti: „Tako, Blaženi, tako je, Srećni! Čuvši odgovor Blaženog, prezašao sam sumnju, u meni neizvesnost nestade.” Onda Sakka, vladar bogova, obradovan rečima Blaženog, zadovoljan, postavi novo pitanje Blaženom: „Ali, časni gospodine, zavist i sebičnost odakle izviru, šta im je uzrok, gde mesto rođenja, kakvo je njihovo poreklo; šta kada postoji, postoje i zavist i sebičnost; šta kada ne postoji, ne postoje ni zavist, ni sebičnost?” „Vladaru bogova, zavist i sebičnost izviru iz onoga što je drago i onoga što nije drago, to im je uzrok, to mesto rođenja, takvo je njihovo poreklo; kada drago i nedrago postoje, postoje i zavist i sebičnost; kada drago i nedrago ne postoje, ne postoje ni zavist, ni sebičnost.” „Ali, časni gospodine, drago i nedrago odakle izviru, šta im je uzrok, gde mesto rođenja, kakvo je njihovo poreklo; šta kada postoji, postoje i drago i nedrago; šta kada ne postoji, ne postoje ni drago, ni nedrago?” „Vladaru bogova, drago i nedrago izviru iz želje, to im je uzrok, to mesto rođenja, takvo je njihovo poreklo; kada želja postoji, postoje i drago i nedrago; kada želja ne postoji, ne postoje ni drago, ni nedrago.”