„Pukkusa, jednom sam živeo u Bhusāgāri. I tu je bila provala oblaka, kiša koja pljušti, a prate je munje i tutnjava gromova. I nedaleko od Bhusāgāre grom ubi dva brata seljaka i četiri govečeta. Velika grupa ljudi okupila se na mestu gde se to desilo. A ja sam tom prilikom bio izašao iz Bhusāgāre i meditirao u hodu, nedaleko od glavne kapije. Onda mi jedan čovek iz one grupe priđe i stade sa strane. Dok je tako stajao, upitah ga: ’Prijatelju, zašto su se svi ti ljudi okupili?’ ”Poštovani gospodine, bila je provala oblaka, kiša koja pljušti, a prate je munje i tutnjava gromova. I nedaleko odavde grom ubi dva brata seljaka i četiri govečeta. Onda se velika grupa ljudi okupila. A vi, poštovani gospodine, gde ste vi bili za to vreme?’ ’Prijatelju, upravo ovde.’ ’A šta ste videli?’ ’Nisam video ništa.’ ’A da li ste nešto čuli?’ ’Ništa nisam ni čuo.’ ’Da li ste vi možda spavali, poštovani gospodine?’ ’Ne, prijatelju, nisam spavao.’ ’Da li ste bili svesni?’ ’Jesam, prijatelju.’ ’Dakle, iako ste bili svesni i pažljivi, vi ništa niste ni videli ni čuli kada je bila provala oblaka.’ ’Tako je, prijatelju.’ Na to, Pukkusa, onaj čovek pomisli: ’Zadivljujuće je, čudesno je kako je život askete miran. Iako svestan i pažljiv, ovaj asketa nije ni video, ni čuo kada je bila provala oblaka, kiša koja pljušti, a prate je munje i tutnjava gromova.’ Iskazavši veliko poštovanje za mene, pokloni mi se, pa pazeći da mu ostanem sa desne strane, produži dalje.”