Onda Blaženi reče Sakki: „Zadivljujuće je, čudesno je da je poštovani Kosiya, koji ima toliko obaveza i poslova, došao ovamo.” „Već odavno sam želeo da dođem i vidim Blaženog, ali ne mogoh zbog mnogih poslova koje je trebalo obaviti u vezi sa bogovima trideset trojice. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u kolibi od salaḷa drveta. I ja dođoh u Sāvatthī da vidim Blaženog. Ali u to vreme Blaženi je sedeo uronjen u neku vrstu zadubljenja, a božanska pratilja velikog kralja Vessavaṇe brinula se o Blaženom, stojeći kraj njega sklopljenih dlanova u znak poštovanja. Onda ja rekog Bhūđati: „Sestro, pokloni se Blaženom u moje ime i reci mu: ’Poštovani, Sakka, vladar bogova, zajedno sa svojom svitom, klanja se do nogu Blaženom’.” Na to mi Bhūđati reče: ’Časni gospodine, sada nije vreme za posetu Blaženom; on sada boravi u osami.’ ’U tom slučaju, sestro, kada Blaženi izađe iz osame, pokloni mu se u moje ime i reci mu: „Poštovani, Sakka, vladar bogova, zajedno sa svojom svitom, klanja se do nogu Blaženom”.’ Da li se sestra poklonila Blaženom u moje ime? Seća li se Blaženi sestrinih reči?” „Da, poklonila mi se, vladaru bogova, i sećam se njezinih reči. Sem toga, sećam se da je zveket kočija kojima se vozio poštovani učinio da izađem iz zadubljenja.” „Gospodine, od bogova koji su na nebu trideset trojice rođeni mnogo pre nas sam čuo: ’Kada se u ovom svetu pojavi Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, božanstava je sve više, a titana sve manje.’ I ja sâm sam tome svedok da kada se u ovom svetu pojavi Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, božanstava je sve više, a titana sve manje. 2.1. Priča o Gopaki