Onda Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Hajde, Ānanda, primi Subhaddu u beskućnike.” „Da, poštovani gospodine,” odgovori Ānanda. Onda mu se lutalica Subhadda obrati ovim rečima: „Dobitak je, prijatelju Ānanda, veliki je dobitak za one koje je u red primio lično učitelj.” I tako lutalica Subhadda bi primljen među beskućnike i primi od Blaženog puno zaređenje. Ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, povučen, marljiv, predan i odlučan, poštovani Subhadda, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica s razlogom napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja”. I poštovani Subhadda postade jedan od arahanata. Tako je on bio poslednji učenik Blaženog.

35. Poslednje Tathāgatine reči

Onda Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Ānanda, možda neko od vas ovako pomisli: ’Nema više učiteljeve reči, nema više našeg učitelja’. Ali nemojte tako da razmišljate. Učenje koje sam izložio i praksa u koju sam vas uputio, to će biti vaš učitelj kada mene više ne bude. Isto tako, Ānanda, sada monasi jedan drugog oslovljavaju sa ’prijatelju’. Ali kada mene ne bude, ne treba tako da rade. Stariji monasi bi trebalo mlađe monahe da oslovljavaju po imenu, klanu ili sa ’prijatelju’. Mlađi monasi bi starije trebalo da oslovljavaju sa ‚’gospodine’ ili ’poštovani’. Ako tako želi, kada mene ne bude, Sangha može da napusti manje važna pravila. A za monaha koji pogreši, pa to skriva, neka sledi ’Brahmina kazna’.” „A kakva je to ’Brahmina kazna’, poštovani?” „Ananda, monah koji skriva svoj prekršaj može govoriti šta god hoće. Ali ostali monasi sa njim neće razgovarati, neće ga savetovati, niti podučavati.”