„Visočanstvo, kažu da je asketa Kumārakassapa, učenik askete Gotame, lutao zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, te je na kraju stigao u Setabyu. Tu se on smestio u simsapa šumi, severno od Setabye. Ovakav se dobar glas raširio o poštovanom Kumāra Kassapi: ’On je mudar, poseduje uvid, pronicljiv je, učen, vešt govornik, rečit, u poodmaklim je godinama i arahant.’ Svi oni idu da vide poštovanog Kumāra Kassapu.” „Onda, dobri moj slugo, idi do brahmana kućedomaćina iz Setabye i kaži im: ’Poštovani, princ Pāyāsi vam ovako poručuje: „Molim vas sačekajte. Princ Pāyāsi će takođe ići da vidi asketu Kumāra Kassapu”.’ Asketa Kumāra Kassapa je ranije ubedio budalaste, neuke brahmane kućedomaćine iz Setabye: ’Postoji drugi svet, postoje bića koja se spontano preporađaju, postoji plod i rezultat dobrih i rđavih dela.’ A zapravo niti ima drugog sveta, niti bića koja se spontano preporađaju, a nema ni ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela.” „Da, visočanstvo,” odgovori sluga i uradi kako mu je rečeno.