Kasnije, kada je noć minula, kovač Ćunda pripremio je u svom domu mnogo ukusnih jela, pa poruči Blaženome: „Vreme je, poštovani gospodine, obrok je spreman.” A Blaženi se ujutro obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa praćen monasima krenu put doma kovača Ćunde. Kada je tamo stigao, sede na unapred pripremljeno mesto. Dok je tako sedeo, reče on Ćundi: „Ćunda, to jelo od pečuraka koje si pripremio, posluži ga samo meni. Ostalu hranu koju si pripremio ponudi monasima.” „Da, poštovani gospodine,” odgovori Ćunda, pa učini kako mu je rečeno. A Blaženi kasnije reče Ćundi: „Ćunda, ono što je ostalo od tog jela od pečuraka zatrpaj u neku rupu. Ne vidim bilo koga u ovome svetu, sa njegovim božanstvima, Mārom i Brahmom, u ovom pokolenju sa njegovim asketama i brahmanima, plemenitim i običnim ljudima, ko to može da pojede i potpuno svari, osim Tathāgate.” „Da, poštovani gospodine,” odgovori Ćunda, pa zatrpa tu hranu u neku rupu. Onda se vrati do Blaženog, pokloni mu se, pa sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi ga uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri svojim govorom o Dhammi. Na kraju, ustade sa svog mesta i ode. Ubrzo pošto je pojeo hranu koju mu je poslužio Ćunda, Blaženog počeše da muče jaki bolovi i krvava stolica, toliko snažni da je bio na ivici smrti. Blaženi ih umiri tako što je ustalio svesnost i jasno razumevanje, tako da nije njima bio pometen. Onda Blaženi reče poštovanom Ānandi: „Ānanda, otići ćemo do Kusināre.” „Da, poštovani gospodine,” odgovori Ānanda. Pojevši hranu kovača Ćunde, tako sam čuo, mudroga silni bolovi zaokupiše, kao da je na samrti. Pošto je pojeo taj obrok, u Učitelju se jaka bolest pojavi. I dok se još sa bolovima borio, „Idem u Kusināru”, reče Blaženi.

24. Voda za piće