Onda dalje blaženi Vipassī ovako pomisli: „Koga bih prvog podučio Dhammi? Ko će brzo razumeti ovu Dhammu?” Onda dalje blaženi Vipassī ovako pomisli: „Princ Khaṇḍa i Tissa, sin prvosveštenika, što žive u prestonici Bandhumatī, jesu mudri, sposobni i oštroumni. Oni već zadugo imaju tek malo prašine u očima. Kako bi bilo da njih prvo podučim Dhammi? Oni će brzo razumeti ovu Dhammu.” Na to, monasi, hitro kao kad bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku, Buda Vipassī nestade u podnožju bodhi drveta i pojavi se u Khema gaju, utočištu za jelene, na obodu prestonice Bandhumatī. Tu on ovako reče čuvaru parka: „Hajde, dobri čuvaru, idi do prestonice Bandhumatī i ovako reci princu Khaṇḍi i Tissi, sinu prvosveštenika: „Gospodo, Buda Vipassī, plemeniti i potpuno probuđeni, stigao je u prestonicu Bandhumatī i sada boravi u Khema gaju, utočištu za jelene. Želi da vas vidi.” „Da, poštovani gospodine,” reče čuvar, pa učini ono što je od njega bilo zatraženo.