Onda, monasi, princ Vipassī reče vozaru: „Dobri vozaru, poteraj kočiju i vrati se u kraljevsku palatu. A ja ću ovde obrijati kosu i bradu, zaogrnuti se žutim ogrtačem i, napustivši dom, otići u beskućnike.” „Da, vaša visosti,” odgovori vozar, te tako i učini. A princ Vipassī obrija kosu i bradu, zaogrnu se žutim ogrtačem i, napustivši dom, otide u beskućnike.”

10. Velika grupa ljudi odlazi u beskućnike

I doču masa ljudi u prestonici Bandhumati, njih 84.000: „Zaista je princ Vipassī obrijao kosu i bradu, zaogrnuo se žutim ogrtačem i, napustivši dom, otišao u beskućnike!’ Čuvši to, oni pomisliše: „To nije neko obično učenje i praksa, nije to obično beskućništvo, čim je princ Vipassī to učinio. Ako je čak i princ postao beskućnik u tom učenju, zašto mi ne bismo učinili isto?” I tako, monasi, čitava ta masa ljudi obrije kosu i bradu, zaogrnu se žutim ogrtačem i, isto kao i bodhisatta Viapssī, napustivši dom, otide u beskućnike. Okružen njima, bodhisatta Viapssī išao je tako od sela do sela, od grada do grada, od jedne do druge kraljevske prestonice.