Ānanda, danas mi je kraj Ćāpāla svetilišta ponovo prišao Māra, Zli, i podsetio me na ono što sam mu ranije rekao.: Uđite u parinibbānu sada, poštovani gospodine, uđite u parinibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno oslobođenje. Naime, Blaženi je ranije ovako rekao: sve dok moje monahinje… ne postanu plemenite učenice… sve dok moje nezaređene sledbenice… ne postanu plemenite učenice… Takođe mi je rekao da su svi moji uslovi sada ispunjeni. ’Uđite u parinibbānu sada, poštovani gospodine, uđite u parinibbānu, Srećni. Sada je vreme za konačno oslobođenje.’ Čuvši ga, ovako mu odgovorih: „Ne brini se, Zli, nije mnogo vremena ostalo do parinibbāne Blaženog. Za tri meseca, računajući od sada, Tathāgata će ući u parinibbānu, konačno oslobođenje.” Tako je danas, kraj Ćāpāla svetilišta Tathāgata, svestan i s jasnim razumevanjem, napustio svoj životni tok.

20. Ānandina molba

Na to poštovani Ānanda reče Blaženome: „Poštovani gospodine, neka Blaženi poživi čitav eon, neka Srećni poživi čitav eon, na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića!” „Prestani, Ānanda, ne moli Tathāgatu! Prilika za molbe je prošla!” Po drugi put… Po treći put reče Blaženome: „Poštovani gospodine, neka Blaženi poživi čitav eon, neka Srećni poživi čitav eon, na korist mnogima, na sreću mnogima, iz saosećanja prema ovom svetu, na dobrobit, korist i sreću božanskih i ljudskih bića!”