Ne dugo pošto je Pukkusa Mallaputa otišao, poštovani Ānanda prinese svoj zlatom izvezeni ogrtač Blaženom i ogrnu ga. I kada je to učinio, izgledalo je kao da je ogrtač iznenada izgubio svoj pređašnji sjaj. Na to Ānanda reče Blaženome: „Zadivljujuće je, poštovani gospodine, čudesno je kako je čista i blistava koža Blaženog. Kada sam ovim zlatom izvezenim ogrtačem zaogrnuo Blaženog, on kao da je iznenada izgubio svoj sjaj!” „Ānanda, koža Tathāgate postaje izuzetno čista i blistava u dve prilike. Koje dve? U noći kada Tathāgata stiče mudrost nenadmašnog, potpunog probuđenja i noći u kojoj doseže konačno oslobođenje od patnje. To su dve prilike kada koža Tathāgate postaje izuzetno čista i blistava. Danas, Ānanda, tokom poslednje trećine noći, kraj Kusināre, u Upavattana sālovom gaju, između dva sālova drveta Tathāgata će dostići krajnje oslobođenje. Hajde, Ānanda. idemo sada do reke Kakutthe.” „Da, poštovani gospodine,” odgovori Ānanda. Dva zlatom optočena ogrtača poklonio je Pukkusa. Kad se Učitelj jednim ogrnu, njegova koža još više zablista.