Tom prilikom princ Pāyāsi je imao ovakva pogrešna uverenja: „Nema drugog sveta, nema bića koja se spontano preporađaju, nema ploda, ni rezultata dobrih i rđavih dela.” A brahmani i kućedomaćini iz Setabye dočuše ovako: „Asketa Kumārakassapa, učenik askete Gotame, lutao je zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, te je na kraju stigao u grad Setabyu. Tu se on smestio u simsapa šumi, severno od Setabye. Ovakav se dobar glas raširio o poštovanom Kumāra Kassapi: ’On je mudar, poseduje uvid, pronicljiv je, učen, vešt govornik, rečit, u poodmaklim je godinama i arahant. Istinska je dobrobit videti tako usavršeno biće.’ Onda brahmani i kućedomaćini napustiše Setabyu i u grupama i družinama se zaputiše na sever ka simsapa šumi. U to vreme princ Pāyāsi se posle ručka odmarao na gornjem spratu svoje palate. Odatle on ugleda brahmane kućedomaćine iz Setabye kako su se u grupama i družinama zaputili na sever ka simsapa šumi. Kada ih je video, upita on svog slugu: „Slugo moj, zašto su brahmani i kućedomaćini napustili Setabyu i u grupama i družinama se zaputiše na sever ka simsapa šumi?”