„Nekada davno, živeo je vladar po imenu Mahāsudassana, ratnik, pomazan, osvajač sve četiri strane sveta, koji je zemlju učinio stabilnom. I upravo ova Kusinārā je bila Kusāvatī, prestonica kralja Mahāsudassane. Prostirala se dvanaest yođana u dužinu i sedam yođana u širinu. Bila je tada prestonica Kusāvati bogata, prosperitetna, prepuna ljudi, sa obiljem hrane. Baš kao što je, Ānanda, Āḷakamandā prestonica bogova, bogata, prosperitetna, prepuna božanstava, veliki izvor hrane, isto tako je Kusāvatī bio prestonica kralja Mahāsudassane. I u njoj se uvek čulo, danju i noći, deset vrsta zvukova: zvuk slonova, konja, kočija, velikih bubnjeva, malih bubnjeva, lauta, pesama, truba, cimbala, pljeskanja i povika: ’Jedite, pijte i uživajte’, kao desetog. Ānanda, prestonica Kusāvatī bila je opasana sa sedam zidova. Jedan zid od zlata, drugi od srebra, treći od lapisa, četvrti od kristala, peti od rubina, šesti od safira i sedmi od sveg drugog dragog kamenja. Grad je takođe imao četiri kapije. Jednu od zlata, drugu od srebra, treću od lapisa i četvrtu od kristala. Kraj svakih vrata stajalo je sedam stubova pobijenih u zemlju za tri visine čoveka, a iznad zemlje su se izdizali dvanaest visina. Jedan je stub bio od zlata, drugi od srebra, treći od lapisa, četvrti od kristala, peti od rubina, šesti od safira i sedmi od sveg drugog dragog kamenja.