I tako onaj vođa karavana reče kočijašima: ’Ovaj čovek mi ovako reče: „Bio je jak pljusak, Mnogo je bara na putu, a još više trave, drva i sveže vode. Bacite tu travu, drva i vodu koju nosite, kola će se kretati mnogo brže bez tog tovara, a tegleća marva se neće iscrpljivati.” Uradite tako.’ ’U redu, gospodine,’ odgovoriše kočijaši. Ali na mestu na kojem su prvo prenoćili nisu videli ni trave, ni drva, ni vode. Na drugom mestu… Na trećem mestu… Na četvrtom mestu… Na petom mestu… Na šestom mestu… Ni na sedmom mestu na kojem su prenoćili nisu videli ni trave, ni drva, ni vode. I ceo karavan doživi propast. A sve životinje i ljude koji su bili u tom karavan proždrao je onaj zli duh. Ostadoše samo njihove kosti.