Onda Tathāgata, praćen velikom grupom monaha, stiže u Bhaṇdu. Dok je tu boravio, reče on monasima: „Monasi, zato što nismo razumeli, nismo pronicali u četiri stvari, i vi i ja smo dugo putovali ovim krugom preporađanja. A koje četiri? Zato što nismo razumeli, nismo proniknuli u plemenitu vrlinu, i vi i ja smo dugo putovali ovim krugom preporađanja. Zato što nismo razumeli, nismo proniknuli u plemenitu koncentraciju, i vi i ja smo dugo putovali ovim krugom preporađanja. Zato što nismo razumeli, nismo proniknuli u plemenitu mudrost, i vi i ja smo dugo putovali ovim krugom preporađanja. Zato što nismo razumeli, nismo proniknuli u plemenito oslobođenje, i vi i ja smo dugo putovali ovim krugom preporađanja. Ali sada je, monasi, shvaćena, sada je proniknuta plemenita vrlina, plemenita koncentracija, plemenita mudrost i plemenito oslobođenje. Razorena je žudnja za večnim postojanjem, uništeno ono što vodi ka preporađanju, nema više novih života.” Tako reče Blaženi. A kada je Srećni to izgovorio, i ovo dodade Učitelj: „Vrlina, koncentracija, mudrost i najviše oslobođenje. Sve te stvari razumeo je glasoviti Gotama. Tako Buda, razumevši je potpuno, objavi Dhammu monasima. Učitelj što zaustavlja patlju, onaj što jasno vidi, slobodan postade. Dok je živeo kraj Bhaṇde, Blaženi je često govorio monasima o Dhammi: „Postoji vrlina, postoji koncentracija, postoji mudrost. Kada se vežba zajedno sa vrlinom, koncentracija donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba zajedno sa koncentracijom, mudrost donosi veliki plod, velike zasluge. Kada se vežba sa mudrošću, um postaje potpuno oslobođen otrova, a to su otrov žudnje za zadovoljstvima čula, otrov žudnje za večnim postojanjem i otrov neznanja.”

22. Četiri velika izvora učenja