To je, poštovani, značenje onoga što je govorio Brahmā Sanaṅkumāra. I dok je to govorio, njegov glas imao je osam kvaliteta. Bio je jasan, lako razumljiv, privlačan, prijatan za uho, pun, neiskrivljen, dubok i rezonantan. Kada se Brahmā Sanaṅkumāro obraća nekoj zajednici, ništa od tog glasa ne stiže do neke druge zajednice (izvan ove prve). I čiji god glas da ima ovih osam kvaliteta, taj se naziva „glasom Brahme”. Onda Brahmā Sanaṅkumāra, umnoživši sede trideset tri puta, sede ukrštenih nogu na sofu svakog od božanstava i reče im: „Šta mislite, gospodo, koliko je Blaženi postupao na korist i sreću mnogih, iz saosećanja prema ovome svetu, na korist i sreću božanskih i ljudskih bića? Jer pogledajte one koji su za utočište uzeli Budu, Dhammu i sanghu, razvijali vrlinu, te se posle sloma tela, posle smrti, neki od njih preporodili među božanstva koja imaju moć nad tvorevinama drugih bića, neki među božanstvima koja se oduševljavaju stvaranjem ili Tusita božanstvima ili Yāma božanstvima ili božanstvima trideset trojice ili božanstvima četiri velika kralja. Ako ništa, oni se preporađaju među nebesnicima.” To je, poštovani, značenje onoga što je govorio Brahmā Sanaṅkumāra. I dok je on to govorio, svako od božanstava je zamišljalo: „Onaj ko sedi na mojoj sofi je jedini koji govori.” Kada jedan govori, sve forme govore; kada jedan sedi u tišini, sve ostaju u tišini.