nema materijalni oblik i neograničeno je. On takvo sopstvo ne opisuje tako kao da postoji samo u sadašnjosti, niti ga opisuje tako kao da postoji samo u budućnosti, niti razmišlja: ’Iako ono nije takvo, ja ću se postarati da takvo postane’. Pošto je tako, slobodno se može reći da čvrsto gledište da sopstvo nema materijalni oblik i da je neograničeno ne leži u osnovi ovakvog razmišljanja. Ānanda, kada neko ne opisuje sopstvo, na takve načine ga ne opisuje?

4. Razmatranje sopstva

Onaj ko razmatra (ideju) sopstva, Ānanda, na koje ga načine razmatra? Tako što smatra da osećaj jeste sopstvo, ovim rečima: ’Osećaj je moje sopstvo.’ Ili smatra: ’Osećaj nije moje sopstvo; moje sopstvo ne doživljava osećaj.’ Ili smatra: ’Osećaj nije moje sopstvo; ali moje sopstvo nije bez doživljaja osećaja. Moje sopstvo oseća; jer moje sopstvo je podložno osećaju.’