Slično ovome, Mahāgovinda je posetio svojih četrdeset žena, sa istim predlogom, te dobio saglasnost i od njih. Tako Mahāgovinda dade da se istočno od grada podigne kuća za njega i povuče se tamo tokom naredna četiri meseca, koncentrisan na saosećanje. Niko ga nije posećivao, sem osobe koja donosi hranu. Ali posle četiri meseca, brahman Mahāgovinda postade nezadovoljan, postade zabrinut: „Čuo sam da su u davna vremena, stari brahmani, učitelji učitelja, govorili: ’Oni koji provedu četiri meseca monsuna u osami, koncentrisani na saosećanje, takvi brahmani vide Brahmu oni razgovaraju, diskutuju i savetuju se sa Brahmom licem u lice’. Ali ja ne vidim Brahmu, ne razgovaram, ne diskutujem i ne savetujem se sa Brahmom licem u lice.” 6.3. Razgovor sa Brahmom A Brahma Sanaṅkumāra, znajući o čemu Mahāgovinda razmišlja, nestade iz Brahma sveta i pojavi se pred njim, tako brzo kao što bi snažan čovek ispružio savijenu ruku ili savio ispruženu ruku. I brahman Mahāgovinda postade prestrašen, šokiran, tako da mu se kosa na glavi nakostrešila, gledajući pojavu kakvu nikada do tada nije video. Tako prestravljen, brahman Mahāgovinda se obrati Brahmi Sanaṅkumāri u stihovima: