Kraj Sāvatthīja. U to vreme poštovani Nanda, sin tetke Blaženog, nosio je fino ispeglane i porubljene ogrtače, šminkao oči i nosio sjajnu zdelu. Tako on otide do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. Dok je tako sedeo, Blaženi mu reče: „Nanda, ne priliči tebi, sinu dobre porodice koji je iz poverenja napustio dom i otišao u beskućnike, da nosiš fino ispeglane i porubljene ogrtače, da šminkaš oči i nosiš sjajnu zdelu. Tebi, sinu dobre porodice koji je iz poverenja napustio dom i otišao u beskućnike, pre priliči da živiš u šumi, da prosiš hranu, da nosiš odbačenu odeću i da boraviš bez želje za zadovoljstvima čula.” Tako reče Blaženi… Učitelj: „Kada ću videti Nandu u šumi, u odbačenoj odeći, kako se hrani ostacima hrane, bez želje za zadovoljstvima čula?” Kasnije je poštovani Nanda zaista živeo u šumi, prosio hranu, nosio odbačenu odeću i boravio bez želje za zadovoljstvima čula.

1. Monasi

Tissa